U uvodu moramo istaknuti da nam se ponovo javio naš zaboravljeni dopisnik iz Zagreba poznatiji kao Pero Ščegetavček. Izgleda da ga je na to ponukala kolumnistica Muralista Iva Kopriva koja mu daje inspiraciju i nadahnuće. U pismu koje objavljujemo Pero ne skriva svoj kompleks da potječe iz nepoznatog Murskog Središća, a da bi se bolje uklopio u velegradsku malograđanštinu čak je promijenio svoje pravo ime ( podaci poznati uredništvu) pa se sada zove tako kako se zove.
Inače promjene imena i prezimena popularne su u metropoli naročito među političarima. Tako se Marina Lovrić Merzel u originalu zvala Žarka Sekulić, Mirando Mrsić rođen je kao Miralem, Ingrid Antićević je zapravo Mara, Vanja Sutlić je Jovan Kuga, a Goran Beus Richemberg što zvuči jako impresivno je realno Emir Tahirović. Prezime Jovanović zadržao je samo jedan bivši ministar dok su ga se odrekli Zoran Šprajc i nesuđeni predsjednik Sabora Robert Podoljnjak.
Pošto se naš bivši Središćanac koji se Središća srami pozvao na zakon o tisku prisiljeni smo objaviti njegovo pismo kao što ćemo objaviti i svako sljedeće koje nam pošalje. Na kraju moramo priznati da smo ovaj uvod kao i naslov morali ovako sročiti zbog pritiska i ucjene Ive Koprive kojoj se baš nisu dopali neki navodi u pismu.
(ucijenjeno uredništvo)
Poštovani Serjončari, dobar dan. Ovo pismo bum probal napisati po domaćem jeziku, međimurskom, jer dok pijšem na književnom hrvatskom, Vi me niš ne razmete. Nadam se da me prijateli Purgeri ne budu čitali, jer priznam, malo me srom priznati odakle potičem i kaj su mi koreni v Međimurju i još tam v nekšemu Murskomu Središću. Tu bi mi se sij norca delali kad bi znali s kakše sem vukojebine došel v beli Zagreb grod. Sreća pa je Središće dalo par velikana zbog kojih se ipak tu i tam nekomu pofalim. Nejsem se već mislil javiti, ali ponukalo me pismo one lažljivke Ive Koprive koja me i dale proziva iako sem ju prosil naj me ostavi na miru. Laže i za onih 20 centi, jer s kožicom spodne i dosti već od dvajsti. I praćka ima gumicu dvajsti centi, a dok ju nategneš nabere se tu i do pol metra.
Pre Ivi me nojbole raspizdilo to ka kritizejra same legende Središća, npr. mene. Još me bole nervejra ka za Brankeca pijše kak se vozi na storomu peciklinu, umjesto da pijše o njegovomu fudbalu i majstorijaj šteraj je zadužil cejlo selo za dvejsto lejt naprej. Kuliko je Brankec jumferov spelal drugaj velikanaj, kuliko je golov zabio v rašlje z pedeset metrov pa nadale, to je za Ivu nej vest, ali to kaj se Brankec kladi i tu i tam nekaj dene v žep, to nju mauči. Jol međimurski je to i niš drugo. Sigurno se nudila Brankecu, a on ju je, kak fini gospon, odbil.
Isto tak piše za gradonačelnika Srpoka, a on je jedini nekaj napravil vutomu grodu i za ve su nam nej došle nikše presude o dougaj štere bi napravil, a nej ih platil. Čovek je napravio i industrijsku zonu de se denes proizvode gacije. Se jo čujem sej v Zogreb. Odredili su parcele i srušili se gacije, niš se ne dira i mlode gacije nanovo potiraju i već je tam pok šuma. Ve na protuletje budu već to lejpa drejva, porušila budu se i Središće se konačno more pofoliti z nekšom proizvodnjom. Jedni tak proizvodiju boreke, a Serjončari gacije.
Nejmam vaulu pijsati, ali ak bu me Iva još za jezik potegnula, jo bum joj zapro lampu i sakakše zmozane jope budu vum letele. Nek se mani mojih centimetrov, Brankecovoga peciklina i Srpokove politike !
Vaš Pero Ščegetavček z bejloga Zogreba groda!
