Puno je običnoga. Ma kaj puno, previše. Među tisućama nogu nametnuti samo svoje dvije, makar si za taj prestiž i nove štomfe treba zdropati, podvig je za koji se spomenik podiže.
Prosudbene komisije „Državnog zavoda za neobičnosti” po svim županijskim podružnicama već sedam godina zaprimaju nominacije:—)) Dok se pobjedničke noge ne izaberu, a spomenik ne podigne, saki se i dale štima s tim kaj (neobično) ima!
(tekst i foto: Ivan Goričanec)